„СРБИЈА - Национална ревија”, број 42
РЕЧ ПРЕ
Сценарио је поновљен по ко зна који пут. Брутално провидан, али функционалан. Унутарње силе у једној земљи, дотад паралелне, окренуте су једне на друге. На дугме. Ту је новац (огроман у очима сиротиње и простоте), мрежа активираних спавача, паравојне групе заогрнуте масом демонстраната, снајперисти на крововима који погоцима магијски пуштају крв и радикализују гомилу. Ту су и инострани пиромани који помажу да се угаси пожар, лоши владари и кич-лутке које ће их заменити. И?
Била једном једна Југославија, Грузија, Либија, Сирија, Украјина... А и ми живимо у рушевинама земљице згажене том крвавом сапуницом. Живимо ли? <
САДРЖАЈ
Пролог
ЗБИРКА РАЗЛОГА ДА НЕ ОДУСТАНЕТЕ
Царево старо одело
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
АЛАСКА ИСТОРИЈА БЕОГРАДА
Дух људи са река
Путоказ
ДВОРАЦ „КАШТЕЛ” У ЕЧКОЈ И СПЕЦИЈАЛНИ РЕЗЕРВАТ ПРИРОДЕ „ЦАРСКА БАРА”
У новом лову на стару срећу
Када је свечано отворен овај ловачки дворац јерменског трговца Лукача Лазара, 30. августа 1820, окупила се елита хабзбуршке монархије. И доцније су у лов и на забаве долазиле крунисане главе, па отуд име Царској бари. Долазили су и принц Рудолф, и престолонаследник Франц Фердинанд, и југословенски краљ Александар Карађорђевић. Овде је свој први концерт, у деветој години, одржао Франц Лист. Данас, дворац је повратио стару привлачност, а Царска бара је никада није ни губила
Пише: Влада Арсић
Фотографије: Драган Боснић
Обичаји
У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, МАГИЧНО ВЕЗИВАЊЕ КАТАНЦЕМ НА МОСТУ ЉУБАВИ
Заувек и дан више
Постојала је та легенда о великој љубави, прекинутој Првим светским ратом. Једно младо срце је препукло. Варош ко варош, прво је туговала, после заборавила. Онда је једном Десанка Максимовић, дирнута том причом, написала чувену песму. И све се вратило, занимљиви обичај је обновљен. Сада се тамо сваке године, о Светом Трифуну, одржава лепа манифестација. Од гроздова катанаца биће начињена и јединствена скулптура, споменик нераскидивој љубави
Пловидба
ДУНАВОМ КРОЗ СРБИЈУ, НИЗВОДНО И ЛАГАНО, ЗАСТАЈКУЈУЋИ
А мене чека бела лађа
Има ту свега: царства птица и јелена, тврђава и острва, градова-музеја и светих гора, живог тока и наговештаја пучине, мостова и брана, преводница и скровитих увала, ушћа и отока, храстових шума и вила. За све који имају очи да виде и уши да чују. А и они који мисле да немају требало би да долазе што чешће, јер овде лако могу открити да се варају. Заборав је душевна категорија и од њега се може се излечити
Текст и фотографије: Драган Боснић
Симболи
НА САВИНДАН, У ХЕРЦЕГ-НОВОМ, ОСВЕШТАН СПОМЕНИК ЧУВЕНОМ ГРОФУ
Сава Владиславић се вратио кући
Многе нити су се ту срећно испреплитале, на начин узбудљив и свечан. Са Савом, у Савини, на Савиндан. А на маленом тргу у Топлој, испод цркве, тога дана откривен је споменик још једном великом Сави, Владиславићу. Од бронзе, на белом граниту, рад вајара Ђорђа Лазића, исти какав је већ постављен у Гацку, Сремским Карловцима и Петрограду. Био је то повод да се и ми поново обремо у лепом и важном Херцеговом граду
Пише: Драган М. Ћирјанић
Истраживања
НА РУДНИКУ АРХЕОЛОЗИ ДОШЛИ ДО НОВИХ ПОТВРДА
Балканска праисторијска металургија
Дуго се веровало да је најнапреднији део света, у коме је произведен први метал, била Мала Азија. Открића на Рудној Глави код Мајданпека, Беловодама код Петровца и Плочнику код Прокупља, међутим, непобитно су показала да је на простору данашње Србије 5.000 година пре нове ере увелико постојала индустрија бакра. Открића на Руднику настављају ту нит, показујући да није реч о једном центру него о металуршком знању целе оновремене заједнице
НР Прес
Фотографије: Археолошки институт, Београд
Трагови
СРПСКА АРХЕОЛОГИЈА У 150 ПРИЧА: КОМПЛЕКС ТРАЈАНОВОГ МОСТА КОД ДАНАШЊЕГ КЛАДОВА
Незаборавни неимарски подвиг
Саграђен је у склопу припрема за освајање Дакије, за само две године, што је задивљујуће и на данашњем технолошком нивоу. Подигнут на двадесет стубова, био је дугачак 1.100 метара, а висок око 45. Чинио је целину са два утврђења, Понтесом на десној и Дробетом на левој обали. Цар Трајан веома се поносио овом грађевином, па се представа моста нашла и на новцу и на чувеном Трајановом стубу у Риму. Заувек ће остати недоумица да ли је царев наследник Хадријан заиста морао да уништи ову грандиозну и славну грађевину
Пише: Војислав Филиповић
Фотографије: Музеј у Кладову, Народни музеј у Београду,
Архива „Националне ревије”
Наслеђе
ГУСЛАР ФИЛИП ВИШЊИЋ, ЛЕТОПИСАЦ ЈУНАШТВА И СЛОБОДЕ
Свевидећи слепи песник
Знао је порекло свог дара и морао га је умножити, поделити са другима. Већину песама из Устанка које је певао сам је срочио. Оне су еп у малом, фреска и хроника, метафизика и мит, етика. Књига посвећења и слободе. Као Демодок на Крфу пред Одисејем, певао је пред јунацима својих песама. Огледавши се у песмама, многи од њих су после постали још већи јунаци. Дубоко је утицао на Вука и Његоша, заправо на све нас
Пише: Драган Лакићевић
Живот, романи
ВЕК И ПО ОД РОЂЕЊА И 115 ГОДИНА ОД СМРТИ СВЕТОЛИКА РАНКОВИЋА (1863-1899), ПИСЦА „ГОРСКОГ ЦАРА” И „СЛИКА ИЗ ЖИВОТА”
Позни изданак старих времена
На књижевну сцену српског реализма ступио је у његовој последњој фази, пред сам крај XIX века. Духовну академију завршио је у Кијеву. Свестан наличја долазећег капитализма, пред којим су нестајале старе вредности, личне и друштвене, покушао је да се брани идилом и песимизмом. Знао је да је узалуд. Знао је и да ће оно о чему говори већини постати јасно тек много, много касније. Ни ликове оних који су му убили родитеље није вајао мржњом, ни њих није остављао без наде
Пише: Урош Матић
Дневник о Црњанском
ПОВОДОМ НЕДАВНЕ 120. ГОДИШЊИЦЕ РОЂЕЊА МИЛОША ЦРЊАНСКОГ (1893–1977), „НАЈВОЉЕНИЈЕГ СРПСКОГ ПИСЦА“ (2)
С укусом коначне сеобе
Иако клеветан, углавном од оних који су крали што припада његовој величини, Црњански и данас светли над свим Србијама овог и вишег света. Његов суматраизам није сентименталан, него екстатичан и еротичан. Таква еротичност није (само) телесни него мистични доживљај бића. То је раван постојања доступна само највећим песницима и, наравно, боговима
Приредила: Весна Капор
Видици
АРХИТЕКТА ДР ПРЕДРАГ РИСТИЋ, ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ЖИВИХ СРПСКИХ ГРАДИТЕЉА
Дубока је тајна неимарска
Има 83 године, али је, вели, још рано да говори о Београђанима својим вршњацима. Неимарство почива на геометријском знаку, праписмености која у себи чува творачко објављење. Потребна је тврда вера да се прозре у очигледно. Математика служи да се грађевина не сруши. Црквено здање је облик молитве. Народ који има име и културу у вези је са небесима. Једино стока, чији се круг затвара у кланици а не у Васкрсењу, може да буде задовољна само тиме што је сита. Много нас посла чека пре него што се вратимо на своје Косово
Пише: Маја Радонић
Фотографије: Александар Драгутиновић и архива саговорника
Честитка
75 ПРОЛЕЋА „ПОЛИТИКИНОГ ЗАБАВНИКА”
Сваки петак изузетак, без изузетка
Није то обичан лист за поуку и забаву. Био је важан градивни елемент многих генерација и младости, уткан у њихов сензибилитет и поглед на свет. Учио их да буду радознали и паметни, да се радују и чуде, да остану широкогруди и своји. Читали су га, писали и живели најбољи. Они су стварали њега и он њих. Испратио је појаву телевизије, првих рачунара, компјутерских игрица, интернета, друштвених мрежа и других играчака за децу и одрасле. И сам се мењао, увек остајући исти, од 1939. до данас
Пише: Петар Милатовић
Ars sacra
ГОРАН РИСТОВИЋ ПОКИМИЦА, МАЈСТОР ФИЛИГРАНА
Васкрс заборављене уметности
Имао је уносан менаџерски посао, али је оставио све и одазвао се призвању. На највишем нивоу сјединио је занатско и сакрално, практично и естетско. Свет метала, потпомогнут значајем и симболиком драгог камења, уздигао је до причесног. Лепотом га очистио од пролазности и греха. Под племенитом чипком, обновио је смисао украшавања. Не понављајући се, никада није направио два иста предмета. Његова дела налазе се у храмовима десетак земаља, па чак и у Цркви Христовог Рођења у Витлејему
Пише: Дејан Ђорић
Сећање улице
ЗАПИСИ ИЗ ГОДИНА КОЈЕ СУ ОТРОВАЛЕ СКАКАВЦЕ
Самоубиство златне рибице
Ми смо имали своје бубице, они своје. Наше су биле у нашим главама, њихове у нашим собама и поставама наших капута. Они су мислили да ми знамо како преживљавамо и да ћемо се изланути пред њима. А ми нисмо мислили ништа. У томе је тајна нашег опстанка. И онда, кад је најзад неко упалио светло, имали смо шта и да видимо: „Весело пуцкета ватра, па то гори наша шатра!”
Пише: Небојша Јеврић
Победник
РАСТКО ЈОВИЋ, ЕВРОПСКИ ПРВАК И СВЕТСКИ РЕКОРДЕР У СТРЕЉАШТВУ ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ
Дневник борбе и победа
Рођен без подлактице леве руке, овај лепи и талентовани младић имао је на свом путу много више препрека него други. Болно је морао спознавати колико је живот леп и окрутан. Када је срушио психолошку баријеру у себи, победио је свет. Задобио медаље, љубав и поштовање. Не заборавља непознатог човека из градског превоза од кога је чуо најважнију реченицу у животу. Тренутак кад на победничком постољу слушаш химну своје земље, каже, неупоредив је са ма чиме другим и даје највиши смисао целом животу и жртвовању
Пише: Дејан Булајић
Престоница
ВИШЕ ОД ТУРИСТИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ
Београд се мора волети
Ако сте дошљак или пролазник, будите опрезни са овим градом. Неприметно ће вас зачарати и мораћете увек да се враћате. Ако сте овде рођени или живите, ако нисте могли да бирате или сте баш тако изабрали, то је обавеза. Обавеза да волите Београд и све у њему, домаће и госте. А то вам је већ као да радите у Туристичкој организацији Београда
Пише: Миодраг Поповић
Позивница
НЕГОТИНСКИ ТУРИЗАМ У 2014.
Година заноса и авантура
Баштина
У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ, ЗАШТИТА КУЛТУРНОГ БЛАГА ПО СТАНДАРДИМА UNESCO-а
Царски мозаици Сирмијума
Вредни касноантички подни мозаици Сирмијума, рађени у техници opus tessellatum, биће обновљени и заштићени у сарадњи са искусним италијанским стручњацима
Водич
ТУРИСТИЧКА ПОНУДА РУМЕ
Привлачност Срема, стара и нова
Велике могућности за развој туризма, од културног, преко спортско-рекреативног, наутичког, ловног и риболовног, до излетничког и сеоског (салашарског)
Наступ
ПРИБОЈ НА САЈМУ ТУРИЗМА У БЕОГРАДУ
Регата и слободно пењање
Енергија
МИЛОРАД ГРЧИЋ, ДИРЕКТОР РУДАРСКОГ БАСЕНА „КОЛУБАРА”
Одговорили на пословне изазове
„У кризи коју смо наследили, знали смо да преокрет морамо направити из унутрашњих резерви, сопственим снагама. Обезбедити континуирану производњу, не угрожавајући интерес ЕПС-а и државе, а онда, корак по корак, отклонити узроке кризе и губитака. У свим сегментима пословања наше мере већ дају позитивне резултате. Основни циљ: компанију стратешки и организационо уредити као дугорочно стабилан систем”
Усавршавање
ЈЕЛЕНА ВУКАШИНОВИЋ, КООРДИНАТОР ЦЕНТРА ЗА ПОСЛОВНЕ ВЕШТИНЕ УНИВЕРЗИТЕТА „СИНГИДУНУМ”
Значај додатне обучености
Да ли знате да планирате време, радите под стресом, управљате собом, критички размишљате? А да радите у тиму, активно слушате, преговарате, користите најновије могућности комуникације, пословно се умрежавате...? Све су то вештине које се уче. Оне су данас предност, а често и предуслов за запошљавање. Подразумевају се. „Сингидунум” је формирао, први у Србији, универзитетски центар за овладавање пословним вештинама
Текст и фотографије: Розана Саздић
Знање
СТРАТЕШКА РАЗМИШЉАЊА У БЕОГРАДСКОЈ ПОСЛОВНОЈ ШКОЛИ
– ВИСОКОЈ ШКОЛИ СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
Зауставити пад критеријума
„Одавно је започела осека квалитета, као последица општедруштвеног амбијента и уздрманости ауторитета. То је и плод комерцијалних услова обављања просветне делатности, на жалост и на штету друштва, што просвети сече грану на којој седи. Без сређивања стања у томе, бојим се, узалуд ћемо говорити о друштву квалитета. А последице су далекосежне и опасне”, каже проф. др Ђуро Ђуровић, директор ове угледне високошколске установе
Пише: Зоран Плавшић
Везе
„ТЕЛЕКОМ СРБИЈА” ЛАУРЕАТ „ВИРТУС НАГРАДЕ”
Образовање најбоља инвестиција
У категорији за дугорочно партнерство пословног и непрофитног сектора, награда овој компанији додељена је за сарадњу са „Достигнућима младих”, међународном мрежом за промоцију предузетништва у основним и средњим школама. У име компаније, награду је примила Марија Бошковић, директор Сектора за пи-ар „Телекома Србија”
Здравље
У „МЕРКУРУ” И МИНУЛЕ ГОДИНЕ НАСТАВЉЕН РАСТ
Кораци ка новим успесима
Више од 180.000 ноћења за годину дана, што је раст од 40 одсто у односу на 2012. Број иностраних гостију, из преко двадесет пет земаља, порастао за више од 30 одсто
